Najnoviji postovi

ENVER

Jednog davnog sarajevskog ljeta odlučio Enver da svojoj kući dovede Branku iz Beograda. Enverova kuća na tu vijest planula gore nego što je gorila u ratnim godinama, a Enver stajao pred svojom odlukom silnije nego što je stajao na bojnoj liniji godinama prije. Digla se na noge i čaršija i mahala, ustala namah i porodica i rodbina, svi da isprave Enverov put i spriječe sramotu da prevali prag.

Pročitaj →

JARAN

Pita me jučer jedan prijatelj iz Hrvatske zašto mi u Sarajevu češće govorimo „jaran“, nego “drug” ili “prijatelj”, i postoji li ikakva razlika u to troje. Ne htjede da prihvati odgovor da se to ne može objasnit’, da je to sarajevska furka i da niko drugi do Sarajlija ne može biti jaran, pa mu ja ispričam za Mikija.

Pročitaj →

VIDANJE DUŠE

Kada je na slučajno odabranoj radio stanici u tri sata ujutro u jednoj njemačkoj provinciji krenula pjesma Vide Pavlović, moj drug Kemo je parkirao golfa na proširenju i počeo da plače k’o tek rođeno dijete. Kada biste pitali bilo kojeg švabu da vam objasni taj fenomen, švabo bi vas gledao sa čuđenjem i iz čiste pristojnosti prećutao ono što u sebi misli: jebo budalu;

Pročitaj →

PORODIČNA VEČERA

U košulji neudobno zakopčanoj do grla, u nekim hlačama na peglu i kaišem kojeg sam jedino na svadbama nosio, nesigurnim se korakom penjem uz stepenice. Cipele se presijavaju i lupkaju u polumraku o betonske stepenike, disanje mi je nemirno a u ruci šuška vrećica sa bombonjerom, sokom i nekom nasumično odabranom belgijskom čokoladom. Nisam skratio bradu, nisam začešljao jednu od onih pederskih frizurica na stranu kako bih se dopao njenoj mami ali jesam se, jebiga, picn’o kao da sam krenuo na svadbu.

Pročitaj →