Ona je toliko tiha blizu kad mi sjedi.

U mojim rukama glas iz nje ne izlazi.

Samo mi ćutke gleda u dubine

Pa me dodiruje kao da me nema.

Sve mislim:

mogao bih da se rasplinem u nebo.

Ona je toliko tiha, lebdi kad oko mene hoda.

Kad spava, toliko tiha jedva da diše -

Po suncu jutrom poznam da je budna

jer ono ustaje kad ustaje ona

bez nje iz dušeka oblaka neće.

Ona je toliko tiha

da je čujem na svakom

milimetru zemlje.

Fotografija: Enisa Adrović