Ja se krijem u zabranjenu zaljubljenost u tebe

i nisam već dugo svjestan ni sposoban

da vodim ratove protiv sistema.

Na to se bespomoćno godinama vadim.

Tvoja ljubav je ostala jedini razlog

koji me sprječava da uzmem jarbol

i da ga naoštrim na kraju u koplje

i krenem zastavom na sve te ubice.

Ja nisam izdao ovaj grad.

On je izdao mog oca i mene.

I njegove noge koje još pamte

kako je hladno blato Treskavice

i kako drhti pod tabanima rov.

Ja nisam izdao grad ali bih trebao

lahko kako ga izdaju mnogi

kojima ja zaljubljen dopuštam sramotu.

Kaže stari da nije pucao

osim kad je morao, osim u prazno.

Kaže stari da nije nišanio

osim kad je glava visila o koncu.

Nisam ni ja, babo.

Ne nišanim ni danas.

Zato sam ovakav.

Zanesem se, pričam o ratovima.

Ja balavac kojeg je mati nosila uz stijene

i krila plećima od padalice zvijezde.

U meni je kukavičluk jer sam morao da gledam

djetinje nemoćan da uradim išta

osim da se skrijem iza njenog volim.

Ne radim ni danas bolje od toga.

Krijem se u crnilu tvoje nemirne kose

i pravdam idejom da imam šta da gubim

pa ćutke gledam kako me kreše

kome se kako kresati hoće.

Treba reći istinu, ja nisam heroj

I neću nikad biti išta poput toga.

Muškarci poput mene ne donose mir.

Mi smo bezidejni, rasijani maštom.

Mi srušimo onoliko koliko i gradimo

Ne znajući da smo uradili ni jedno ni drugo.

Treba reći istinu.

Treba otići ili oštriti jarbol.

Između to dvoje ničega nema

Osim pjesništva kojem paše bezdan

u njega da se umače pero

tintom od poraza, zapiše ideal.

Fotografija preuzeta sa: https://vsco.co/henkala